Велико кидање

Теорија звана „Велико кидање“ (у енглеској литератури Big Rip) предвиђа сценарио у којем ће се свака структура у свемиру распасти до посљедњег атома. Алтернативно, таква се могућност претпоставља уколико тамна енергија није константна, већ расте у времену. Ако се тамна енергија смањује у времену, то би довело до контракције свемира, односно „Великог сажимања“.

Велико сажимање

Теорија звана „Велико сажимање“ (у енглеској литератури Big Crunch), подразумијева да ће се због количине материје (и тамне материје, као и тамне енергије) Свемир почети скупљати и приближавати се поново тачки сингуларитета, те ће на крају постати мјесто енормних температура и зрачења. Ова теорија допушта да се из таквог сажимања поновно у праску развије нови Свемир, али то је тек спекулација.
Средином 1950их година, постојала је и теорија „сталног стања“, чији је главни заговорник био астроном Фред Хојл, но каснијим мјерењима позадинског зрачења и црвеног помака удаљених галактика та је теорија ипак остала само лијеп покушај да се објасни Свемир. Према истој, Свемир се заиста шири, али у вакууму се стално и спонтано стварају нове честице.